Friday, October 14, 2011

...toliko toga


...proslo je izvestan broj meseci i tokom tog izvesnog broja meseci su se izdesavale neke izvesne, veoma bitne stvari... za pocetak, sve sto sam znala ispostavilo se da zapravo ne znam... zapravo, nije da nisam znala, nije da je to sto sam znala bilo pogresno nego je to sto sam znala bilo nedovoljno... nije bilo dovoljno osvetljeno, znanje nije imalo dovoljno svetla... bilo je isuvise senki da bih jasno mogla da razaznam sta jeste a sta nije, i cak i ono sto jeste kako jeste i kako nije... a ono sto nije, postalo je jasnije i sada zaista vise nije... sada je u potpunom nistavilu... kao nistavnom nista... najzad...
...a ono sto jeste, jeste u svom najlepsem i najboljem izdanju... za sada... kako se svetlost priblizava i kako svetlost pocinje da odagnava mrak i senke, tako i sve ono sto treba da bude dobro postaje sve bolje, zato je ono "za sada"...
...mnogo puta sam na sebe gledala kao na jedan veliki emotivni potencijal koji je u potpunosti neiskoristen... potrebno je "samo" da se prvi luchonosha pojavi... da raspiri vatru i da prihvati pozar koji je prouzrokovao...

...nije MOJ luchonosha jer svetli tolikom svetloscu da moze da raspiri vatru u bilo cemu... gracioznost i ponos, predanost i potpuna poniznost su atomi njegove svetlosti... i ja se klanjam pred takvom svetloscu ne pitajuci se vise cime sam ovo zasluzila, vec pitajuci se kako ovo mogu da nadmasim, da svu upijenu svetlost uzvratim, da sve ono sto uzmem ili primim vratim kao poklon...
...trudim se jer svetlost je oduvek gde sam stajala od koje sam na kratko zalutala... ali svetlost me je ponovo dozvala... srecom, cula sam njen glas... njegov glas... i vratila sam se... malo isprljana senkama... medjutim, svetlost je uvek najbolje umela da me umije, da me vrati u svoje okrilje...

...svetlost vise nikada necu napustiti...




The God-bearer, the Man of Light, Emmet Fox's Wonder Child
in its luminous etheric body, Richmond Walker's Divine Self which
shines with light inside the soul