Friday, October 14, 2011
...toliko toga
...a ono sto jeste, jeste u svom najlepsem i najboljem izdanju... za sada... kako se svetlost priblizava i kako svetlost pocinje da odagnava mrak i senke, tako i sve ono sto treba da bude dobro postaje sve bolje, zato je ono "za sada"...
...mnogo puta sam na sebe gledala kao na jedan veliki emotivni potencijal koji je u potpunosti neiskoristen... potrebno je "samo" da se prvi luchonosha pojavi... da raspiri vatru i da prihvati pozar koji je prouzrokovao...
...nije MOJ luchonosha jer svetli tolikom svetloscu da moze da raspiri vatru u bilo cemu... gracioznost i ponos, predanost i potpuna poniznost su atomi njegove svetlosti... i ja se klanjam pred takvom svetloscu ne pitajuci se vise cime sam ovo zasluzila, vec pitajuci se kako ovo mogu da nadmasim, da svu upijenu svetlost uzvratim, da sve ono sto uzmem ili primim vratim kao poklon...
...trudim se jer svetlost je oduvek gde sam stajala od koje sam na kratko zalutala... ali svetlost me je ponovo dozvala... srecom, cula sam njen glas... njegov glas... i vratila sam se... malo isprljana senkama... medjutim, svetlost je uvek najbolje umela da me umije, da me vrati u svoje okrilje...
...svetlost vise nikada necu napustiti...